О књизи: 1971. / Ова књига говори о дугогодишњој причи једног дечака. Сада је постао одрасла особа, што се свакако дешава сваком дечаку, али, одрастајући, није заборавио детињство и често се присећа претходних година које су се повукле у даљину. Биле су то тешке послератне године, када се живело много теже него сада. Отац Антона Табакова, који је јунак књиге, није се вратио из рата. Антонта – тако се звао дечак у пионирском кампу – одраста без оца, али није слаб човек, не, он је јак човек и верује у правду. Књига је написана у првом лицу не треба мислити да су Антонта и аутор исти Човек. Није тако. Аутор говори о томе како је његов тадашњи вршњак у времену далеком од наших дана научио да разуме људе и разуме себе, научио да држи реч, верује и нада се, сања и нађе пријатеље..